Vidra je bila najbolja riba u šumi, pa je i zeka, kao i sve druge životinje, maštao da je kresne. Jednog letnjeg popodneva, zeka spazi vidru kako se sunča kraj šumskog potoka, umorna i pospana od napornog plivanja. Zeka skupi hrabrosti, pritrči vidri, kresne je i neverovatnom brzinom pobegne u žbunje, tako da vidra nije uspela ni da provali ko ju je kresnuo. Pomalo ljuta, ona odluči da se još jednom okupa. I, tek što je legla da se osunča, zeka ponovo istrči iz žbunja, kresne je i nestane. Opet vidra ljuta uskoči u vodu, iskupa se, izađe i krene da uživa u zracima sunca. Kad zeka još jedanput, brzinom munje izlete i kresne je. Potpuno izvan sebe, vidra krenu prema svojoj kući, kad pred nju izađe zeka:
• Gde si tidro? – zeka će uz vragolasti smešak.
• Nisam ja tidra, ja sam vidra – odgovori ona.
A zeka će na to:
• Znaš, koga 3 puta kresnem, više mu ne persiram!