U šumi je postojala jedna lisica za koju su govorili da se dobro kreše, ali ona nije htela da bude sa onim ko ima malu onu stvar. Jednom dođe zec kod lije i upita:
• Je li, lijo, ‘oćeš da se kresneš sa mnom?
A lija odgovori:
• Neću, mali ti je.
Tako zec tužan ode kod Majke Prirode pa kaže:
• Majko, molim te, učini da mi bude veći!
• U redu, kada pucneš prstima on će ti porasti. – odgovori mu Priroda.
Zeka sav srećan ode kod lije, pucne prstima i on mu poraste:
• Šta sad misliš, lijo?
Lija se uplašila i odmah počne bežati, a zec krene da pucketa prstima i viče:
• Beži, beži, lijo, stići ću te ja!