Stoji soko visoko na planini, baci pogled dole, kad ono visoko, ne može ni zemlja da se vidi. Baci se on tako i pada, pada… I taman kad je izgledalo da će da padne i polomi se, na metar od zemlje, on raširi krila i uzleti. Gleda sve to orao, ali nije mu baš bilo jasno pa upita:
• Je li, sokole, šta to radiš?
• Ništa, kuliram…
Pomisli orao kako i on može to, pa ponovi istu stvar. To sve gleda meda i pita orla:
• A šta to radiš?
• Ma, evo kuliram.
Napalio se meda pa pokuša i on. Skoči sa planine i pada… Stignu ga orao i soko i pitaju ga:
• Medo, jel’ imaš ti krila?
• Nemam…
• Uuuu, al’ ti kuliraš!