Sedeo tvor na grani i uživao. Kad odjednom, nešto krcnu, grana se odlomi, i tvor pade sa 5 metara na zemlju. Nakon sat vremena on se budi i gleda oko sebe. Pita se:
• Gde sam ja ovo, ma ko sam ja uopšte?
Odluči on da pita prvu osobu koju bude sreo. Tako se on šeta i sretne lisicu, pa je pita:
• Dobar dan, bili mi mogli pomoći i reći ko i šta sam ja?
Lisica će na to:
• Beži da te ne pojedem!
On se jadnik uplaši i pobegne. Ide on nekog drugog da upita, kad eto ide vuk i tvor će njemu:
• Dobar dan, bili…
Vuk ga odmah prekida i govori mu kako će slatko da ga pojede, i on se uplaši i opet pobegne. Šeta se on dalje i vidi zekinu kućicu. Pokuca tvor a zeka upita:
• Ko je?
Tvor će na to:
• Pa ne znam, zato sam i došao da mi pomogneš, da mi kažeš ko sam.
• Ja se tuširam i ne mogu da izađem, ali ti opiši svoj izgled pa ću ti ja pomoći.
Tako tvor počne da se opisuje:
• Mali sam, crn sam, imam belo na glavi…
Zeka ga tu prekide, pa ga upita:
• A jel’ smrdiš?
• Auuuuu, još pitaš, žestoko smrdim!
• Ma znam, ti si Šiptar.