Odluče životinje da sagrade WC u šumi, i donesu uredbu da se ne sme vršiti nužda nigde osim u tom WC-u. I naravno, sledećeg jutra stvori se dugačak red. Naiđe lav i krene ka WC-u preko reda. Kad je ušao u WC, vidi da je prozor razbijen pa vikne:
• Ko je razbio prozor u WC-u?!
Ali niko ne odgovara, pa će opet:
• Poslednji put vas pitam, ko je razbio prozor? Onaj ko je to uradio bolje sam da se javi nego ja da ga nađem!
Tada zeka plašljivo podiže šapu i reče drhtavim glasom:
• Jjja ssssam.
• A zašto si ga razbio?
• Pa to je bilo ovako. Čekao sam u redu za WC kao i svi ostali. Ispred mene je bila lija, i kada je završila nuždu, upitala me je da li se linjam. Kada sam joj ja odgovorio da se ne linjam, ona je sa mnom obrisala dupe i bacila me kroz prozor.
• Dobro zeko, nemoj da ti se ponovi!
Naredi lav da se što pre popravi staklo. Sledećeg jutra lav opet dolazi preko reda i ponovo zatiče slomljen prozor. Lav se opet prodere:
• Ko je razbio prozor u WC-u?
Zeka odmah diže šapu i prošapta:
• Ja sam.
• Da čujem kako?
• Opet ja čekam u redu, kad ispred mene završava vuk. I on me upita da li se linjam, i desi se opet ista situacija.
• Dobro, nemoj slučajno da ti se ponovi!
Poprave životinje prozor, a lav sutradan ponovo dolazi i zatiče polomljen prozor. Ne okuplja on životinje nego pravo kod zeke:
• Pričaj zeko!
• Pa to je bilo otprilike ovako. Čekao sam u redu kao i svi ostali. Dođem ja na red, završim nuždu i iza sebe ugledam ježa. Pitam ja njega da li se linja, a on mi odgovori da se ne linja. I tako, ja obrišem guzicu njime, ali se posle toga ničega više ne sećam.