Vicevi o Piroćancima

 

 

 

 

 

 

3

Italijanska granica 1953

Italijanska granica 1953. godine. Sa jedne strane jugoslovenski vojnici, s druge strane italijanski. Psuju jedni druge na sav glas. Jedino Piroćanac ćuti.
• Je li, a što ih ti ne psuješ? – pita ga jedan vojnik.
• Ma ne poznavam gi, ne znam kako da im psujem.
• Pa psuj kako si navik’o.
• Dobro. Talijani!
• Che cosa?
• Mame vam ga nabijem bugarske!

 

 

 

 

3

Sede 2 Piroćanca za stolom i

Sede 2 Piroćanca za stolom i gledaju u punu flašu rakije:
• A bre kume, da gutnemo po jednu? – upita gost.
• Ma bi, kume, ali samo polovina je moja, druga polovina je tatkova.
• Pa dobro, da popijemo od tvoje polovine.
• Ma, bi ja, ali moja je donja polovina.
• Dobro kume, će gurnemo slamku pa će pijemo donju polovinu.
• Ne može!
• Zašto bre?
• Ne da tatko kroz svoje!

 

 

 

 

6

Piroćanac i sin popeli se u

Piroćanac i sin popeli se u avion da dožive prvo vazdušno krštenje.
Pilot šaljivdžija, nudi im besplatan let ako ne progovore ni reč dok je avion u vazduhu. Posle vrtoglavih akrobacija koje ipak nisu izmamile ni reč od putnika, obeshrabreni pilot spušta avion i prilazi Piroćancu, čestitajuci mu:
• Bravo! Još nisam video tako hrabrog čoveka! Niste progovorili ni reč!
• Da. – Piroćanac će lukavo – Mada je malo falilo da viknem kad mi je ispao sin!

 

 

 

3

Piroćanac umire pa pozove celu familiju

Piroćanac umire pa pozove celu familiju da se pozdravi sa njima. Ležeći na krevetu, od puste tuge i bola, uzvikne:
• Sine, tu li si?
• Jesam tatko, jesam.
• Ćero, jesil’ i ti pored mene?
• Pa kako ne bi bila, svi smo tu.
• Ženo, a ti?
• Ljubavi, tu sam.
• Pa, pička vi materina, što onda gori svetlo u kupatilu?

 

 

 

9

Umrla Piroćancu tašta pa ode on

Umrla Piroćancu tašta, pa ode on da sredi za čitulju. Vidi on da je čitulja sa slikom 100 dinara, bez slike 50, 3 reči – džabe.
• Piši dete: ”Umrela majka Pirke”.
• Dobro čoveče, evo ti 5 reči za džabe samo malo lepše to.
• ”Umrela majka Pirke, prodajem bicikl”.