Mali Perica dobio za domaći zadatak da napiše u svesku 4 rečenice. Pita on majku:
• Mama, reci mi jednu rečenicu.
• Marš! – odbrusi mu ona.
On to napiše. Ode on kod svog oca:
• Tata, reci jednu rečenicu.
• U pičku materinu! – povika otac jer je u tom trenutku popravljao televizor, a nije mu išlo od ruke.
Perica to napiše i krene dalje. Ugleda sestru i pita je:
• Seko, reci mi jednu rečenicu.
A ona, pošto je nešto učila, samo promumla:
• Aha…
On to napiše. Ode on kod popa, pa ga pita:
• Pope, možeš li mi reći jednu rečenicu?
On je u tom trenutku završavao molitvu, i Perica uhvati samo popovo ”amin”. On to i napiše. Sutradan, kada je otišao u školu, učiteljica ga pita:
• Ispričaj Perice, šta si napisao.
• Marš u pičku materinu…
• Jel’ ti to meni…? – prekine ga učiteljica.
• Aha.
Učiteljica tu padne u nesvest, a Perica završava sa čitanjem:
• Amin.