Jahao Perica na mazgi kroz pustinju, a upeklo sunce, prži! Jaše tako Perica i misli kako da se rashladi, kad kraj njega nešto projuri. Pogleda Perica šta je, ali to već nestade. Jaše on dalje, kad opet nešto projuri. Pogleda Perica malo bolje, kad ono Jovica na biciklu. Tad Perica dreknu:
• Stani, Jovice, stani!
• Šta je bilo, Perice?
• Zašto juriš?
• Kad juriš, vetar bije u lice i hladi te.
Kad je ovo Perica čuo, potera mazgu sve brže i brže. Mazga posle nekog vremena crče od napora i padne. Perica siđe sa nje i reče:
• Šta je, mazgo, smrzla si se, a?