Došao Srbin sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdne i zasmrdi celu kuću. Žena ga prekoreva:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa. – reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume i poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma ‘ajde, napregni nos… Moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, sad osećam… Kao da se neko pokenjao u borovoj šumi.