Rat u Sarajevu. Sakriveni u podrumu jedne zgrade Mujo i Haso povremeno gledaju na zgradu preko puta, u kojoj vojnici SFOR-a obeduju. Počne Haso:
• Ja jarane ne mogu više ovako gladan, moram da odem kod ovih SFOR-ovaca i da tražim nešto da jedem.
• Nemoj Haso tako ti Boga, ubiće te!
• Ja moram. I ode Haso.
Vraća se Haso posle nekog vremena, a Mujo ga pita:
• Pa, Haso, kako je bilo?
• Uđem ja unutra, stanem u red za hranu i na liniji mi priđe jedan crnac i kaže: “Kad završiš s jelom sačekaj me iza onog paravana.” A šta ću ja bolan no da poslušam. Dođe crnac i nategnu me otpozadi. To ti je to.
• Dobro si prošao. – reče, mu Mujo.
Prošlo nedelju dana i Haso opet gladan i kaže Muji:
• Ja idem opet, šta bilo da bilo.
• Nemoj Haso, možda te ubiju ovog puta!
Kad se vratio Haso , Mujo ga sačeka:
• Kako si prošao?
• Ma nema problema, isto kao prošli put.
Prošlo neko vreme i Haso opet hoće da ide i zove Muju, ali Mujo ne sme. Kad se vratio, Mujo mu reče:
• Svaka ti čast Haso kako si hrabar.
Ma nema problema, sve je čisto, fino, hrana dobra, ali što je poskupjelo!