Mujo i Haso pobegli iz Sarajeva, i to pravo za Mostar. A u Mostaru nema zdrave cigle na cigli – sve srušeno i razvaljeno. Nađu oni tako neku sobicu sa uskim krevetom i odu na spavanje. Negde oko ponoći Mujo se probudi i šutne Hasu u rebra:
• Jarane?
• Šta je bolan?!
• Spavaš li?
• Ne spavam!
• Drkaš li?
• Vala, pravo da ti ka’em, drkam!
• Pa jel’ ti lijepo?
• Jest’ vala, ne mogu ti opisat’!
• E, jebem ti mater, uzmi malo sad svoj u ruku i drkaj, a pusti mene da spavam!