Mujo, Haso i Suljo se izgubili negde u šumi. Lutali su tuda danima i sada umiru od gladi. Dogovore se da se malo kockaju, i ko izgubi da mu se otseče ona stvar u baci na roštilj. Na kraju, Mujo izgubi. Oni ga zavežu, otseku onu stvar, isprže na roštilju i počnu da jedu. Kad odjednom, Mujo počne da kuka i nikako ne može da se smiri. Oni počnu da ga teše:
• E, jarane, znamo kako je bit’ bez kite, a ti još imaš mladu ženu Fatu. Teško ćeš je, bogami, moć’ zadovoljit’.
• Ma, ne plačem ja, bolan, zbog toga! – reče Mujo – Nego zato što ste mi ga mogli malo nadrkat’, pa da i sutra imamo šta roštiljat’!