Došao Mujo u posetu kod Hase, seli uz rakijicu, kad Mujo upita:
• O’klen ti, bolan Haso, ovo međeđe krzno na podu?
• E, vidiš, otiš’o ja u robnu kuću Sarajku i kupio mrežu. Na željezničkoj stanici sam kupio kartu za Mostar. Izaš’o sam na Ivan Sedlu, a tamo ima pećina k’o halve. Prebacio ti ja mrežu preko jedne te pećine, stao pred mrežu i vikn’o ”Bu!”. A ono međed se prep’o i izletio van, ufatio se u mrežu i ja mu odr’o krzno.
• E, vala, i ja ću sebi na nabavim tak’o isto! – reče Mujo i ode.
Posle nedelju dana sretnu se na ulici, a ono Mujo sav u gipsu.
• Šta se, bolan Mujo, tebi desilo? – upita ga Haso.
• To mi je od tvog fatanja međeda, jeb’o ti on mater!
• Ma, kako bolan?!
• E, pa vidiš, ja uradio k’o i ti. Otiš’o u Sarajku, kupio mrežu, a kartu na stanici za Mostar. Izaš’o na Ivan Sedlu i odma’ ugled’o pećinu. Stavim ti ja mrežu preko ulaza u pećinu, stanem pred mrežu i kažem ”Bu!”. Kad ono, lisica! Ma neću lisicu, ‘oću međeda. Ugledam ti ja ogromnu crnu pećinu, prebacim mrežu preko nje i taman stao da viknem ono ”Bu!”, kad ono brzi voz za Mostar!