Dopratio mladić Mujinu ćerku do zgrade i stali pred vrata da još malo uživaju. Stoje oni tako i mladić se nasloni na zgradu, pa reče:
• ‘Ajde ga malo popuši, stare ti.
• Šta ti je, jes’ normalan, more neko naić’ – kaže cura.
• Ma, brzo ćemo. Znam ja da i ti voliš da ga malo popušiš!
• Ma, volim. Nego, naić’ će neko od komšija pa će vidit’ pa reć’ babi. Bruka!
• Ma, joooj, haj’ stare ti, očas ću, za sekundu! – opet će on.
• Ma, nemoj! Rekla sam ti da neću sada!
U tom se otvaraju vrata od zgrade i Mujina mlađa ćerka, sva raščupana, u spavaćici kaže:
• Rek’o je babo jal’ da mu ga ti popušiš, jal’ da mu ga ja popušim, jal’ mati da dođe da mu ga popuši, samo nek’ skine više ruku s interfona.