Razgovaraju dve bakice koje se nisu videle godinama:
• Oooo, draga, kako si?
• Pa, dobro, ne mogu da se požalim…
• A kako ti je muž?
• On je mrtav.
• Stvarno?! Pa kako se to dogodilo?
• Jednog dana, sećam se, beše to pre dve godine, moj čovek je tražio da mu za ručak spremim grašak. Ja pogledam u špajz, nema, imam samo pasulj. Ja ga pitam, ‘oćeš pasulj, al’ jok, neće on, ‘oće grašak i bog.
• A, sećam se, bio je tvrdoglav.
• Nego šta! Ja mu kažem, nemam grašak, može samo pasulj. Ma ne, hoće on grašak i ništa drugo. I krene on tako do prodavnice da ga kupi, al’ kako je otvorio vrata, strefi ga infarkt i on se sruči mrtav.
• Ijuuu… I šta si uradila?
• Pa šta sam mogla, spremila sam pasulj.