Leže baba i deda u krevetu i baba onako mazno kaže dedi:
• Deda, da li se sećaš kad smo bili mladi pa cele noći radili one stvari.
• Sećam se, kako da se ne sećam. – odgovori deda.
• A što ne bi otišao do apoteke da uzmeš neki preparat, da se prisetimo mladosti.
Deda ustane i ode. Kad tamo zgodna apotekarka u miniću. Deda je upita za preparat. A pošto su takvi preparati na vrhu police, ona stade na stolicu da dohvati, a deda je prekine rečima:
• Neka ćero, ne treba, nije do mene do babe je…