Pošle Fata i Hata u selo po vodu na česmu i čekaju komšinicu Razu da se napričaju. Kad evo Raze, sva umorna, jedva se vuče.
• Šta je bona Razo bilo? – pitaju je komšinice.
• Ma ne pitajte me. Onaj moj Haso se napio i skočio na mene, pa tambura l’ tambura. Čitavu noć, nikako da svrši. Tek meni pred zoru na um padne – moja ruka ‘ladna, njegova jaja vruća. U’vatim ga ja za jaja, on svrsi i tako sam jedva malo zaspala.
Sledećeg jutra Fata i Raza čekaju Hatu. Kad evo i Hate, još umornija i jedva hoda.
• Šta se bona Hato tebi des’lo? – pitaju ove dve.
• Ne pitajte. Sinoć se i moj Suljo napio i skočio da guzi, al’ čitavu noć nemere svršit’. Tek ti meni na um padne Razin fazon – moja ruka ‘ladna, njegova jaja vruća. U’vatim ga za jaja, on ti svrši i jedva vam zaspim.
Trećeg jutra na česmi čekaju Hata i Raza, a Fate nema. Tek negde oko podne pojavi se ona jadna sva u gipsu i na štakama.
• Šta se to tebi tako strašno dogod’lo? – pitaju Hata i Raza u glas.
• Mujo me isprebij’o. – odgovori Fata.
• Pa, zašto bona?
• Ma nizašto, onako iz čista mira. Doš’o ti on sinoć pijan ko ćuskija i navalio na mene da ševi, a nikako da svrši. Ja se sjet’la vašeg fazona – moja ruka ‘ladna, njegova jaja vruća. I u’vatim ga za jaja, kad njegova jaja ‘ladna! A ja ga samo reda radi upitala: Što su, bolan Mujo, tvoja jaja ‘ladna, a Suljina i Hasina vruća?