Dugo godina jedna žena sa sela nije mogla da zatrudni sa svojim mužem. Žalila se svima dok nije čula kako u Beogradu ima neki čovek koji pravi decu kao od šale i sva liče na Zdravka Čolića. Krene ona tako u Beograd, pronađe adresu i zakuca na vrata stana. Vrata joj otvori ogroman crnac, dva sa dva, kao ormar… Objasni ona zašto je došla, a on je onako u hodniku obori, kresne i pošalje kući u selo. Posle 9 meseci ona rodi dete. Mali pljunuti Zdravko Čolić. Čim je progovorio, zapevao je: “Gori Vatra”, “April u Beogradu”… Ona od silne radosti ne zna šta će, pa poželi još jedno dete, isto takvo. Ode do onog crnca i sa vrata ga pita:
• Ništa ne razumem! Ti si crnac, a sva deca liče na Zdravka Čolića?
• Sad ću da ti objasnim. Majka mi obožava Zdravka, žena za njim luduje, tašta mu sliku nosi u novčaniku, ćerka je celu sobu oblepila njegovim slikama… Zato mi je pun kurac Zdravka Čolića!