Dosadilo jednoj ženi da svako veče provodi pred televizorom u kući sa mužem, pa reši da nešto promeni. Jednog popodneva predloži mužu da zajedno odu u pozorište. Razmisli muž na trenutak, ne ide mu se, pa predloži ženi da ona ode sama. Ona tako i učini. Ode. Vrati se jako kasno kući, a muž bulji u ekran. Ona će njemu:
• Vratila se ja.
• I, kako je bilo?
• Pa šta znam. Došla sam na vreme, pronašla svoje mesto i sela. Pored mene je sedeo neki muškarac. Pogasiše se svetla, počne predstava, a on mene uhvati za ruku…
• I?
• Poljubi me on, pa poljubim ja njega, mislim tako treba.
• I?
• Posle on mene uhvati za onu stvar, pa uhvatim i ja njega.
• Ma ne zanima me to, nego kakav je bio komad?
• Dva puta veći od tvoga.