Bio jednom jedan Sića, momak nižeg rasta i piskutavog glasa. Imao je 2 prijatelja Nikolu i Ivana. Jednoga dana izašao je sa njima na pivo. Dolazi konobar da posluži goste, udari Nikola od sto i kaže:
• Daj pivo!
Zatim udari Ivan i kaže:
• Daj pivo!
A Sića će svojim piskutavim glasićem:
• Daj pivo!
Konobar ga istera i reče
• Mali, nije to za tebe, idi kući.
Drugog dana izađu oni u istu kafanu. Nikola prvi viknu konobaru:
• Daj pivo!
Ivan će:
• Daj Pivo!
A onda Sića jedva izusti:
• Daj pivo!
• Mali, jesam li ti rekao da ne dolaziš?! – reče konobar i istera ga ponovo.
Onako isfrustriran Sića se raspitao kako da mu se popravi glas. Saznao je da u Africi postoji slon kome kada popušiš popravi ti se glas. Sića nekako skupi pare i kupi tog slona, i popuši mu ga. Sledećeg dana dolaze oni ponovo u tu kafanu. Nikola kaže:
• Daj Pivo!
I Ivan će:
• Daj pivo!
A Sića gromoglasno povika:
• DAJ PIVOOO!
Konobar mu dade gajbu i kaže:
• To mali, svka čast! Dođi ponovo.
Sledećeg dana opet dolaze u kafić.
• Daj Pivo! – reče Nikola.
Ivan ponovi:
• Daj Pivo!
Sića ponovo piskutavo:
• Daj pivo!
Konobar ga opet izbaci iz kafane. Seti se Sića da je zaboravio popušiti slonu i vrati se kući. Ali slona nigde nema. Pretražio Sića ormar, ispod kreveta, celu kuću, a ni traga od slona. Upita on svoju majku:
• Mama, gde je moj slon?
A majka će gromoglasno:
• KAKAV SLON!!!